Вести

Представљена збирка песама “Наисин град” Милице Миленковић

Детаљи

У Спомен соби Рада Драинца јуче јепредстављена збирка песама “Наисин град” Милице Миленковић из Сврљига у издању Књижевног друштва “Раде Драинац”. О књизи је говорила сама ауторка, одговоривши на постављена питања медијатора догађаја Саше Миловановића. Стихове “Наисиног града” казивала је песникиња Ивана Ђурковић Којић.

Милица Миленковић (1989), докторанткиња србистике, по струци је мастер филолог српске и компаративне књижевности – студије завршила на Филозофском факултету у Нишу одбраном теме мастер рада „Поезија Гордане Тодоровић“ чиме је прва донела свеобухватно тумачење литерарног опуса ове песникиње и указала на значај њене поезије. Једна је од најзначајнијих књижевница млађе генерације стваралаца у Србији и региону.

Инспирисана личним осећањима и оним сакупљеним на путовањима, Милица Миленковић оплеменила је новоосмишљени град, “Наисин град”, подигнут из свих рушевина које намеће време, друштво и догађаји на различитом тлу.

Одржан Светоплички видовдански сабор у порти манастира Топличка Грачаница

Детаљи

Светом архијерејском литургијом у манастиру Топличка Грачаница, коју је служило свештенство са подручја Топличког округа, данас је у Конџељу почело обележавање Светопличког видовданског сабора. Традиционална манифестација која се дуги низ година одржава у знак сећања на најважнији догађај у историји српског народа, у част славних српских косовских јунака, окупила је и ове године велики број Топличана, који, ма где били, на Видовдан долазе у средиште Топлице.Градоначелник Града Прокупља Мирослав Антовић је у име домаћина Сабора, Града Прокупља, поздравио присутне грађане, начелника Топличког управног округа Златана Миљковића, представнике Војске Србије и Полиције, представнике општина Топличког округа, као и добитнике Видовданских признања.

-Част мије да вам се данас обратим на дан када се народ сећа, када не заборавља и када се поново окупљамо под истим небеским сводом који је гледао и Газиместан и Топлицу, и сваку бразду коју су наши преци натапали знојем и неретко крвљу. Видовдан није само историјски датум, Видовдан је дан када се овде све види. Он је духовна вертикала нашег народа, огледало наше вере, наше храбрости и наше постојаности. Од Косовске битке до данашњег дана, сваки Видовдан нас позива да преиспитамо себе. Не да судимо, него да разумемо, не да делимо, него да се саберемо. Овде у Конџељу, на овом месту где се векови преплићу, осећа се тишина у којој одзвања име кнеза Лазара, који је изабрао царство небеско. Име царице Милице која је на својим плећима носила тугу и будућност народа, име Косанчић Ивана, витеза који је прокрчио пут да би донео истину о боју. Одзвања и име Топлице Милана, јунака народне душе, који није погинуо само за земљу, него за образ, завет и част. Као представник Града Прокупља, града Гвозденог пука, града који зна шта је јунаштво, али зна и шта значи страдање, желим да поручим да народ који памти, народ који поштује и гради, тај народ има будућност.У данима када се много говори а мало слуша, Видовдан нас учи тишини, оној тишини у којој можемо да чујемо откуцаје свог срца и шапат векова који нас питају ко смо, шта бранимо, куда идемо? Нека нас данас овде у Конџељу наша историја не раздваја него зближи, нека нас не рани, него излечи, нека нам не буде терет већ светионик, поручује градоначелник Прокупља Мирослав Антовић.

На славну историју српског народа присутне је подсетио и начелник Топличког управног округа Златан Миљковић.-Пре 636 година на Косову пољу, један мали народ стао је пред једну од највећих војних сила тадашњег света. И није се повукао. Није клекнуо. Није заборавио ни веру, ни образ, ни част. Тај народ био је српски народ. На Косову су пали витезови не због територије, већ због достојанства. Нису гинули да не победе, већ да не издају. Да изаберу царство небеско, над царством земаљским. И да кажу силнима овог света “Ми нисмо ваши робови, нисмо ваши поданици! Ми смо Срби!” На Видовдан не славимо пораз, не славимо смрт. Славимо завет. Завет да ћемо се борити кад је најтеже. Да ћемо бити људи када је најлакше бити звер. Да ћемо умрети за оно што волимо, уместо да живимо као робови онога чега се бојимо. Били смо први устаник у поробљеној Европи. Пружили смо отпор царствима и империјама, претрпели геноцид, прогоне, бомбардовања, понижења, али нисмо изгубили душу. У Првом светском рату изгубили смо трећину народа, у Другом милион људи. На Косову и Метохији изгубили смо домове, али нисмо згубили памћење. Србин је кроз историју губио много, али никад није изгубио образ. То је оно што нас чини народом, а не масом. Србин не ћути кад је неправда, Србин не клечи пред силом. Нисмо мењали правду за мир ни слободу за стабилност. Наши гробови су по целом Балкану. Наша историја није мит, то је крвава истина света. То су истине које су исписане крвљу по нашим планинама, селима, градовима. Ту је Топлица која је дала прву герилу у поробљеној Европи 1917. Ту је Морава која памти и наше успоне и наше сузе. Ту су гробови наших предака који никада нису изгубили достојанство. Кажу да не умемо да слушамо наређења. То је тачно. Али када погледате историју, видите да су најтврдоглавији народи једини остали слободни. И нека се не заборави. Овде, у овом крају, окупатори никада нису могли мирно спавати. Зато данас, са овога места, нека се чује! Србија није мртва! Србија није уморна! Србија није заборавила, казао је Миљковић и поручио да Видовдан у свима нама треба да пробуди оно најбоље. Не мржњу, већ понос, не освету, већ памћење!

Опширније: Одржан Светоплички видовдански сабор у порти манастира Топличка Грачаница

Отворена изложба „Родоначелници српског театра“

Детаљи

У оквиру програма Културног лета у Прокупљу, у галерији „Божа Илић“ отворена је изложба „Родоначелници српског театра“ аутора др Милована Здравковића. На изложби су представљени портрети родоначелника српског театра 19.века, почев од Јоакима Вујића, Шлезингера и Давидовића, до Илије Станојевића који је режирао први српски филм „Карађорђе“, 1911.године. Аутор изложбе, др Милован Здравковић је подсетио на чињеницу да је театар у 18. и 19. веку сматран основом културног идентитета цивилизованих европских народа, којима је тежио и српски народ.

Опширније: Отворена изложба „Родоначелници српског театра“