Вести

Резултати Смотре рецитатора

Ученици који су се пласирали на Окружну смотру рецитатора:

1. Нижи узраст:

- Вера Булајић

- Даница Костадиновић

- Луна Ђокић

- Нина Проловић

- Софија Коцић

2. Средњи узраст:

- Марта Јордачијевић

- Александар Вукићевић

- Анђелија Јеремић

- Катарина Крстић

- Љиљана Стаменковић

3. Старији узраст:

- Мина Стајковић

- Анастасија Радуловић

- Мила Стојановић

- Мина Ђокић

Концерт филмске музике

 
У прокупачком Дому културе одржан је одржан концерт филмске музике, који је садржао незаборавне мелодије из домаћих филмова и серија. Посетиоци су уживали у композицијама, захваљујући којима живи српски филмски свет, јер је управо кроз ову музику и овековечен.
 
Уз позив добродошлице и поруку, да кључни аспекти филмске музике леже у избалансираном односу звука, музике и тишине. „Грлом у јагоде“, „Пукни зоро“, „А сад адио“, „За Београд“, само су неке од песама које је организатор спремио за све оне, који су нашли времена да дођу и уживају у незаборавним, препознатљивим мелодијама из домаћих серија и филмова.
Композиције су изводили познати прокупачки солисти уз пратњу оркестра Дома културе.
 

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

На иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ), већ више од 60 година од 1961. године, широм света обележава се Светски дан позоришта, 27. март. Први пут у Хелсинкију, а затим у Бечу на деветом конгресу Института, јуна 1961. године, тадашњи председник Арви Kивима из Финске, предложио је да се прославља Светски дан позоришта. Њагов предлог је прихваћен са одушевљењем. Од тада се сваког 27. марта (дан отварања Театра нација 1962. у Паризу) обележава Светски дан позоришта на различите начине. На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организују разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа.

Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, штампа и емитује у стотинама новина, часописа, радио и тв станица на свим континентима. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Kокто 1962. године. Аутор овогодишње поруке је Питер Силерс , амерички оперски и позоришни редитељ, познат по својим јединственим, модерним поставкама класичних и савремених опера и драма. Силерс је професор на калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу . Сматра се једном од кључних личности светског позоришта и опере у последњих 50 година.

Порука за Светски дан позоришта 2022. године – Питер Силерс, САД
23. март 2022.

Драги пријатељи,
Док је свет, као да је прикључен на инфузију, сваког сата и минута прима нове вести, могу ли да нас све, као ствараоце, позовем да приступимо истинском простору и сфери и перспективи епских времена, епских промена, епске свести, епских промишљања и епских погледа? Живимо у епском добу људске историје, а дубинске и значајне промене које проживљавамо у погледу односа људи са самима собом, са другим људима и са осталим светом скоро су ван нашег опсега да их спознамо, артикулишемо, искажемо, изговоримо. Ми не живимо у двадесетчетворочасовном циклусу вести, већ живимо на крају времена. Новине и медији су у потпуности неприпремљени и онемогућени да се ухвате у коштац са свим стварима које проживљавамо. Где је језик, где су покрети и где су слике који би нам омогућили да схватимо суштинске промене и расколе које доживљавамо? И како можемо да схватимо садржај наших тренутних живота као искуство, а не као новинско извештавање? Позориште је уметничка форма искуства. Kако у свету који је преплављен опсежним медијским кампањама, симулираним искуствима и туробним предвиђањима можемо да досегнемо ван непрекидног понављања бројки да бисмо искусили оно световно и бескрајно у појединачном животу, екосистему, пријатељству и светла на плавом небу? Две године пандемије корона вируса су утихнуле људска чула, сузиле људске животе, уништиле везе међу њима и вратиле нас на један необични почетак људске живота. Kоје семе треба посадити и узгајати у ово време, а које изџигљало и нападно корење треба затрети, потпуно и за сва времена? Много људи је на ивици. Много се насиља распламсало, нерационално и неочекивано. Много се утемељених оквира показало као структуре непрекидне окрутности. Где је наша култура сећања? Чега треба да се сећамо? Kоји нам ритуали напокон дозвољавају да поново измислимо и започнемо кораке које никада нисмо направили? Позоришту епских визија, сврхе, опоравка, поправка и бриге требају нови ритуали. Нама не треба забава. Нама треба окупљање. Треба да делимо простор и градимо заједнички простор. Треба нам заштићени простор суштинског разумевања и једнакости. Позориште је земаљско стварање простора једнакости међу људима, боговима, биљкама, животињама, капима кише, сузама и препорода. Простор једнакости и суштинског разумевања осветљава скривена лепота коју одржава живом суштински однос опасности, спокоја, мудрости, деловања и стрпљења. У спису Аватамсака Сутра, Буда набраја десет врста стрпљења у људском животу. Једно од је „Стрпљење да спознамо све као опсену“. Позориште је одувек представљало живот на овом свету као опсену, дајући нам могућност да ослобађајућом јасноћом и силом докучимо људску илузију, заблуду, слепило и порицање. Толико смо убеђени у оно што посматрамо и начин на који посматрамо да не можемо да видимо и осетимо алтернативне стварности, нове могућности, другачије приступе, невидљиве односе и безвременске везе. Ово је време за суштинско освежавање наших умова, наших чула, наше маште, наших историја и наших будућности. То не могу да ураде људи који раде сами, изоловани од других. То је нешто што морамо да урадимо заједно. Позориште нас позива да то учинимо заједно.

Најискреније вам хвала на вашем раду.

Питер Силерс

На сајту

Ко је на мрежи: 12 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе