Вести

ПОРУKА ЗА СВЕТСKИ ДАН ПОЗОРИШТА

Светски дан позоришта ове године биће обележен у глобално незапамћеним околностима у историји театра. Датум 27. март постао је позоришни празник 1962, а овогодишња прослава у организацији Међународног театарског института (ИТИ) - перформанси, специјални програм исл је планирана као целодневно онлине дешавање из свих кутака света. Моћи ће да се прати уживо и на ФБ страници WоrldТhеатrеDаy.

Традиционалну поруку у специфичној ситуацији написала је светски призната позоришна, филмска и телевизијска глумица, дама Британског царства Хелен Мирен. Добитиница многобројних признања, укључујући Оскара, Оливје награде и других, звезда не само филмских, већ и изузетних позоришних продукција (од Ројал Шекспир компаније, преко Kраљевског националног театра до Вест Енда и Бродвеја), записала је:
”Ово је било веома тешко време за живе наступе и многи уметници, техничари и занатлије, мушкарци и жене мучили су се и борили у професији која је већ препуна несигурности. Можда их је баш та, увек присутна несигурност учинила способнијима да виспреношћу и храброшћу преживе ову пандемију. Њихова машта се у овим новим околностима већ преточила у инвентивне, забавне и потресне начине комуникације, наравно великим делом захваљујући интернету. Људска бића причају једни другима приче од кад постоје на овој планети. Прелепа позоришна култура живеће све док нас буде овде. Kреативни порив писаца, дизајнера, плесача, певача, глумаца, музичара, редитеља, никада неће бити угушен и у врло блиској будућности ће поново процветати новом енергијом и новим разумевањем света који сви делимо.

Једва чекам!“

Стихови чланова КОП-а

Поводом обележавања Светског дана поезије 21. марта 2021. године, Књижевна омладина Прокупља је кроз стихове са разноврсном тематиком, дала подстрек за стварање. Светски дан поезије установљен је од стране УНЕСКО - а, 1999. године, до када је овај дан обележаван у октобру. Због прописаних епидемиолошких мера у нашој земљи, Књижевна омладина Прокупља ће и даље објављивати своје стихове на сајту Дома културе.

Похрани ме у своје срце
 
Ја сам твоје зрно жита.
Узми ме у руке и обоји ме својим очима!
Похрани ме у своје срце
и никад нећеш осетити глад,
јер једно зрно је море
врућих, жутих хлебова,
једно зрно је месец од брашна,
једно зрно је свемир жита, 
заливај га својом љубављу
и увек бићеш сита!
 
Павле Ивић - Тифта
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
Зелена хумка
 
Магла...
У даљини  влада језа...
Звук је  страшан.
Затвореник cам 
мистичне шуме.
 
Непомично стојим,
колена клецају.
Не смем даље.
 
Бојим  се шума.
Постајем авет,
јер тебе нема.
 
Моје те очи
траже под  плавим небом.
Почињем да причам 
сама са собом.
 
Несрећу  сам призвала.
Жељна сам лепоте  
четинарских пејзажа,
цвећа и цвркута птица,
шуштања ветра...
 
Блистави дрвореди јаблана 
постаће зелена хумка.
Гробница мојих суза ,
у којој је вечност 
исписана твојим именом.
 
Мирјана Ранђеловић
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
Удес осећања
 
 
Кад нас снађе удес осећања
нестаћемо као угушена љубав
поносом из ината.
Тада ћемо бити сами
негде далеко,
лебдећемо са прашином 
наших спаљених снова
и биће све тужно... 
Тужно.
 
Кристина Милошевић
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
Ако тако гледаш на ствари
 
Болно је да знам
да сам заменљива.
Бол је заменљива једино болом.
Ако тако гледаш на ствари,
своје ствари,
не пазиш,
не бришеш ни прашину 
за тако нешто,
што нема ни шта да ти каже,
ни кафу да ти скува,
ни сунце да ти буде –
не бринеш.
Како ћеш онда бринути за мене!?
Ја најбрже умем да скупим прашину,
са мене се она најлакше скупља.
 
Теодора Станојевић
__________________________________________________________________________________________________________________________________________

Стихови чланова КОП-а

Након што је проглашена ванредна ситуација у нашем граду, чланови Kњижевне омладине Прокупља одлучили су да своје стихове и приче објављују на сајту Дома културе за све љубитеље лепе писане речи. Циљ оваквог рада је одржати и развијати креативност и пружити другима предах уз писану реч.

Како да ти кажем...

Како да ти кажем да не желим
Ни снежна јутра
Ни она сунчана
Не у соби у којој је био ковчег
Пандорина кутија
Успомене
Остављене
Да се врте саме усамљене
Док је музика прегласна
Желим један јастук
Једну главу
Плаву
Kао небо на којем спава она
И један дах да испустим
Kад отворим очи
Не желим да једва чекам ноћи
С вером да никад нећу доћи
Да будем успомена, остављена, усамљена
Желим да дишем
Сневам и певам
"Причај ми о љубави"
Зар је могуће да ти
За мене не желиш то исто
Зелена трава
Рузе опет цветају
Сунце
Нигде нисам
А свуда сам
Успомена, остављена, усамљена

Теодора Станојевић

На сајту

Ко је на мрежи: 12 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе