Вести

Светски дан позоришта

Детаљи

Порука за Светски дан позоришта - Теодорос Терзопулос, Грчка

Може ли позориште да одговори на позив упомоћ које наше доба шаље у свету осиромашених грађана, закључаних у ћелијама виртуелне стварности, укопаних у приватност која их гуши? У свету роботизованих живота унутар тоталитарног система контроле и репресије који обухвата сваки аспект наше стварности?

Да ли је позоришту стало до еколошког уништења, глобалног загревања, масовног губитка биодиверзитета, загађења океана, топљења глечера, шумских пожара и екстремних временских непогода? Може ли позориште да постане активан део екосистема? Позориште већ годинама сведочи утицају човека на планету, али не налази начин да се суочи са овим проблемом.

Да ли је позориште забринуто због стања свести коју обликује XXИ век у ком се људима манипулише због политичких и економских интереса, уз помоћ медија и компанија које обликују мишљење? Друштвене мреже, колико год да олакшавају комуникацију, постале су алиби за интеракцију, јер омогућавају сигурну удаљеност од Другог. Свеприсутан осећај страха од Другог, другачијег, страног, доминира нашим мислима и делима.

Може ли позориште да постане радионица у којој настаје суживот различитог, без игнорисања трауме која крвари?

Ова траума нас позива да реконструишемо Мит. А речима Хајнера Милера: „Мит је гомила, машина којој увек може да укључи нове и другачије машине. Он преноси енергију све док растућа брзина не распрши културно поље.“ А ја бих додао и поље варварства.

Могу ли рефлектори позоришта да осветле друштвену трауму, уместо што обмањујуће осветљавају само себе?

Ово су питања на која не постоје одговори, јер позориште постоји и траје захваљујући питањима без одговора.

Ова питања покреће Дионис који пролази кроз своје родно место, оркестар античког позоришта, и наставља тихо избегличко путовање кроз пејзаже рата и данас, на Светски дан позоришта.

Погледајмо у очи Дионису, екстатичном богу позоришта и мита, који спаја прошлост, садашњост и будућност, детету двоје родитеља – Зевса и Семеле – изразу флуидних идентитета, женског и мушког, гнева и благости, божанског и животињског, на међи лудила и разума, реда и хаоса, акробати на граници живота и смрти. Дионис поставља суштинско онтолошко питање – „О чему се овде заправо ради?“ – које подстиче ствараоце на све дубље истраживање корена мита и многоструких димензија људске загонетке.

Потребни су нам нови наративни путеви, усмерени ка неговању сећања и обликовању нове моралне и политичке одговорности, како бисмо изашли из вишеструке диктатуре савременог средњег века.

"Маминдан"

Детаљи

"Маминдан" у Дому културе у извођењу књижевне омладине Покупља

Чланови Књижевне омладине Прокупља, одржали су  поетско вече 17. марта а програм је осмишљен тако да укаже на важност најважније личности у животу једног детета. Деца узраста од девет до четрнаест година говорила су текст Иване Ђурковић "Маминдан" инспирисани Даном жена, као и ауторске стихове и стихове српских песника. Публика је имала прилику да ужива у најлепшим мелодијама које је на гитари одсвирао вукашин Костић, на хармоници Василије Костић и на виолини Виктор Николић. У књижевном делу програма представили су се Миа Ђоровић,Теодора Булатовић, Анђела Миладиновић, Дуња Митровић, Инес Вуковић, Миљана Николић, Вера Булајић, Дуња Лазић, Виктор Николић и Јелена Јовановић.

Догађај је завршен поруком "Сваки дан је Маминдан". Том поруком Књижевна омладина Прокупља скреће пажњу да мајци треба поклањати љубав сваког дана а не само 8. марта.

Одржани 20. Сретењски сусрети песника

Детаљи

Од 34 песника, колико је ове године учествовало на двадесетим јубиларним ,,Сретењским сусретима”, које организује Дом културе и Књижевно друштво ,, Раде Драинац”, Сретењску повељу добио је песник из Глашинца код Житорађе, Милош Стојиљковић, док је Сретењско одличје припало песникињи из Лесковца, Јелени С. Јанковић. Додељене су и похвале, које су, у групи најмлађих учесника, припале Основној школи ,,Никодије Стојановић Татко” и њеним ученицама Лени Чавић, Вери Булајић и Иви Петровић, као и њиховом ментору, професору српског језика Љиљани Суботић. Похвале су добили и песници Игор Марковић, Сташа Миловановић, Мирослав Чопи и Злата Јовановић.Жири, који је оцењивао песнике, чинили су Власта Ценић, Предраг Јашовић и Љубиша Красић.

-Утисци ће се рећи сами, после неколико дана, јер сада сам још у неверици. Сматрам да ово јесте награда за мој вишегодишњи труд и улагање у мој стваралачки рад. Самосталну збирку још нисам објавио, али имам довољно материјала, за можда три или четири збирке, можда и више, али то треба класификовати, рекао је по примању ,,Сретењске повеље”овогодишњи лауреат Милош Стојиљковић. На питање када ће изаћи његова прва збирка, истакао је да још увек није радио ништа по том питању и да је једном већ одустао од штампања -Драго ми је због тога, мислим што сам одустао, јер би се сигурно кајаo, пошто збирка није била квалитетна, а ја сам сентиментално био везан за неке од тих песама. Жири ми је вечерас дао признање, тако да имам подстицај за наставак стварања, па ће доћи време и да објавим оно што пишем, додао је лауреат ,,Сретењске повеље”.

Део награде лауреата овогодишњих ,,Сретењских сусрета”, била је и по једна слика са Ивањданске ликовне колоније.