Вести

Концерт лепе музике

Детаљи

Још једно вече популарне музике, које је одржано у Дому културе, обрадовало је све Прокупчане, који су се ужелели нота и стихова, који подсећају на добра стара времена, којих се увек радо сећамо. Како овакве вечери подразумевају посебан одабир рапертоара, синоћ су на програму биле песме из градског миљеа, праве народне музике, али и евергрин мелодије, које нас увек врате у она романтична, стара времена. Ово вече, са оваквим репертоаром, било је заправо својеврсни музички времеплов.

Кроз амбијент градске музике, посетиоце су синоћ песмама провели, најпре Милена Костић, а затим и Иван Стојановић, Бојан Јанчић и Љубомир Вукићевић. У њиховој интерпретацији чуле су се песме „А што ти је мила кћери“, „Зауставите Дунав“, „Бледи месец, „Ко те има тај те нема“, „Говори се да ме вараш“ и „Газдарице срце“.

Овај програм је садржао више музичких жанрова, па су се након градског мелоса, учесници окренули народној песми. Заједно са публиком отпевали су „Зашто свићеш тако рано“, „Теби мајко мисли лете“, „ Да знаш мори моме“, „Што си Лено на големо“ и „С оне стране Мораве“. Ове нумере, које су својеврсни народни евергрин, отпевали су Зарија Отовић, Славиша Столић, Дуња Марковић и Марија Симић.

Музичари, који су пратили извођаче, били су Љубомир Вукићевић клавир, Иван Марковић гитара, Небојша Даниловић Бенкс клавијатуре, Бобан Костић хармоника и једина дама међу њима, пратећи вокал Марија Симић.

 Ово вече је одржано у оквиру Културног лета, које се вечерас наставља књижевним програмом у Спомен соби „Драинац“ од 19 часова. У петак на дан хумора, сатире и смеха, на стадиону „Таткове школе“ у 19 часова, биће одиграна фудбалска утакмица између екипе женског фудбалског клуба „Машинац“ из Ниша и екипе дебелих из прокупачких установа културе. Касније у 21 сат у у Дому културе биће одржано „Вече афоризама, шале и смеха“.

Представљена књига "Као Ивана"

Детаљи

У сали Дома културе у Прокупљу видела се Ивана, у свим својим светлима, тамама и мислима. Дакле, прва књига прозе, након четири збирке песама Иване Ђурковић „Као Ивана“ угледала је светлост дана. Кроз ову књигу различитог облика писања, од есеја, цртица, преко поезије и краћих прозних текстова Ивана прича приче о животу, онако како их она види.
Врло интригантна, води дијалоге са различитим стварним и измишљеним ликовима и у томе не одступа чини се од неког свог ранијег стила, а то су мушко-женски односи, али као што је истакао Драган Огњановић овога пута све је зрелије, промишљеније.

-Врло необична књига коју нисмо могли да ставимо ни у једну нашу блиблиотеку, па смо отворили нову „Визије“ . Иванина књига је прва у њој- истакао је Огњановић.Он је додао да не може да се сврста ни у један калуп, а то је оно што и јесте Ивана: један богат и свој свет, који не може да буде калуп.

-Ова књига, настала од Евиног ребра, оживљена дахом Лилит и пуштена у свет Адама (множина) будна, сведочи један свачији живот, толико близак човеку без икаквих парамеатра који раздвајају; она је крило жени и узлет мушкарцу- нагласила је у рецензији др Мирјана Бојанић Ћирковић.
О књизи је говорила и Србијанка Станковић.Сама ауторка је посаветовала будуће читаоце да је читају од краја ка почетку, јер ће једино тако схватити суштину. А суштина је да: „Није тешко померити границе, ако знаш ко си“ и ја лично сматрам, опростиће ми ако грешим, да је то једна важна порука овог дела, која треба да нас охрабри да будемо оно што јесмо, без обзира на предрасуде и притиске средине у којој живимо.Фикцијом и стварним сликама, она нас је упутила на то да смо сви јединствена бића, свако са својим причама, различитим, као облици писања, која мора прво да се упознају, како би могла да изађу у свет.
Вече су употпунили Марија Окичић и Андрија Станковић, а промоција је организована у оквиру Културног лета Дома културе.

Отворена Ивањданска ликовна колонија

Детаљи

Ивањданска ликовна колонија, која се ове године традиционално одржава 20. пут, отворена је јуче и трајаће до недеље 7. јула ове године. Сликари, који потписују ову колонију су Саша Болчина, Бата Стојковић, Славиша Љубомировић, Филип Костески, Драган Поповић и Милан Илић.

Поред уметничког стварања, лепота ове колоније, огледа се и у дружењу у коме је могуће поделити успомене са претходних колонија.
-Лепота се огледа и у слободном стварању, јер нема ништа лепше од тога када препустиш сликару да ствара оно што жели и на начин на који жели. Најлепше је тако, наравно може и другачије, али много је важно дати уметнику слободу, јер он тада може да наслика оно што никада не би као задато. Чини се да је онда слика баш каква треба да буде, са пуно емоција и душе, сложили су се сликари.

У име организатора ове колоније и сам сликар и учесник исте Милан Илић Трша, рекао нам је да свака завршена слика, представља заокружену причу, инспирисану тренутком и емоцијама сликара.

-Као таква свака носи неку посебну лепоту, коју свако од нас опет доживљава на свој начин, јер лепота онога што видимо је управо у оку посматрача. Свако од нас изложено види другачије, али углавном преовладају лепе емоције, које врло често долазе од саме комбинације боја на платну, истакао Милан Илић Трша.Он је нагласио да настала дела на колонији остају Дому културе и да ће традиционално моћи да се виде у оквиру програма, којим ће бити обележена градска слава Свети Прокопије.

Подсетио је да је циљ ове колоније првенствено био да се продајом насликаних дела, помогне у обнови манастира Светог Ђорђа у Ајдановцу. Сада је она прерасла у озбиљну манифестацију, а досадашњи учесници истичу да се поносе тиме да су баш на овај начин, кроз уметничко стваралаштво, могли да помогну.