Вести

КОП - музика и поезија на отвореном

Детаљи

Плато Дома културе, синоћ је био најлепше место у граду, јер су га својом младошћу и  стиховима, које су казивали, улепшали чланови Књижевне омладине Прокупља. Наступали су чланови свих узраста ове лепе књижевне дружине, које су музиком и песмом пратили, такође млади извођачи, већ познати овдашњој публици по добром гласу.

-Ја сам градила и ту децу и ја сам расла и растем са њима и као човек и као радник културне установе и као писац. Ово музичко- поетско вече у оквиру „Културног лета 2024.“ доказ је да се вреднује таленат и рад. Наша деца су још увек мала растом, па сваки час подешавамо микрофоне, али је њихова уметност велика, што се чуло и овај пут на платоу Дома културе. Када су старији чланови КОП-а у питању, има студената који се враћају, кад их замори наука, да одморе душу кроз казивање стихова. Ту су и средњошколци и музички део, који инспирише, прави једну хармонију између онога што су стихови испричали и саме личности младог песника, који се представља. Вече је било оно што свима нама заправо треба – чиста млада, здрава уметност, нагласила је Ђурковић.

О књижевној критици некад и сад

Детаљи

У оквиру Културног лета, које организује Дом културе, синоћ је у Спомен соби „ Драинац“, одржано књижевно вече, на коме је гостовао књижевни критичар проф. др Предраг Јашовић.Тема је била актуелна критика и савремено стваралаштво, а Јашовић је говорио о томе колико данас има критике и критичара, да ли их има као некада и да ли се њихова реч уважава, односно „рачуна“. Он је појаснио и која је функција критичара уопште, као и то да ли они могу бити посредници између читалаца и књиге.

-Колико уистину савремено ствралаштво, савремено песништво, па и уметност уопште зависи заправо од критике, било да је књижевна критика или ликовна? Чини ми се, да се ми сада, у овом нашем 21. веку, битно разликујемо од онога што је била та друга половина 20. века. Мислим да је већ с краја 20. века, заправо од тамо неких 80 година, па наовамо почело одумирање критике. Ако погледате, видећете да писци једни другима потписују књиге, па ћете онда видети да могу да се скупе, рецимо неколико њих, који ће да прогласе неког за великог писца, који ће да издобија велике награде, које се мере у десетинама хиљада евра. Некада се критичари нису огрешили о своју оцену, што ће рећи да су били посвећеници. Онда је постојало нешто што се зове, назовимо то негативна критика, а ја мислим да је управо супротно. Да је та негативна критика тада за друштво, за естетику стваралаштва на српском или на штокавском говорном подручју, заправо била најпозитивнија. Јасно је постојала диференцијација између оних који су изванредни књижевници, добри књижевници и дилетанти, а данас ту диференцијацију немамо. Не знам да ли смо видели негативну критику у последњих тридестак година, објаснио је проф. др Јашовић.Он је навео да се данас најбоље прича о непрочитаним књигама.

-Зашто да кажете нешто негативно, јер ако то кажете, ви то морате и да одбраните и да прочитате књиге, а кад некога хвалите онда све је у реду. То управо нема везе са човеком, већ са стваралаштвом и другим књижевницима, који треба да дођу после тог писца. То што радимо радимо за будућност, а не само за садашњост, истакао је овај књижевни критичар.

Говорећи о тежини посла књижевног критичара он је нагласио да је ту најтеже бити оригиналан, казати нешто на начин на који то досад није речено, а са друге стране изаћи из анонимности.

-Заправо ти критичари би требало да служе као својеврсно посредништво између аутора, књиге и читалачке публике, да они препоруче шта је ту добро. Нажалост ту имамо један велики проблем, који није од јуче већ нас прати од памтивека. Реч је о томе да се укус публике не поклапа са укусом критике. Оно што воли да чита публика, не улази у историју књижевности, што је лепо за публику није лепо за историју, није лепо за језички канон. Зашто? Из простог разлога, што личи на све оно што је већ постојало, а данас рецимо песнички дискурс, уметнички дискурс тражи оно што је ново. Тражи једно ново језичко трајање, како би се кроз ту естетику језика и говорни потенцијал наново потврдили, подвукао је проф. др Предраг Јашовић, гост књижевне вечери, која је у Прокупљу организована у оквиру овогодишњег Културног лета.

Концерт лепе музике

Детаљи

Још једно вече популарне музике, које је одржано у Дому културе, обрадовало је све Прокупчане, који су се ужелели нота и стихова, који подсећају на добра стара времена, којих се увек радо сећамо. Како овакве вечери подразумевају посебан одабир рапертоара, синоћ су на програму биле песме из градског миљеа, праве народне музике, али и евергрин мелодије, које нас увек врате у она романтична, стара времена. Ово вече, са оваквим репертоаром, било је заправо својеврсни музички времеплов.

Кроз амбијент градске музике, посетиоце су синоћ песмама провели, најпре Милена Костић, а затим и Иван Стојановић, Бојан Јанчић и Љубомир Вукићевић. У њиховој интерпретацији чуле су се песме „А што ти је мила кћери“, „Зауставите Дунав“, „Бледи месец, „Ко те има тај те нема“, „Говори се да ме вараш“ и „Газдарице срце“.

Овај програм је садржао више музичких жанрова, па су се након градског мелоса, учесници окренули народној песми. Заједно са публиком отпевали су „Зашто свићеш тако рано“, „Теби мајко мисли лете“, „ Да знаш мори моме“, „Што си Лено на големо“ и „С оне стране Мораве“. Ове нумере, које су својеврсни народни евергрин, отпевали су Зарија Отовић, Славиша Столић, Дуња Марковић и Марија Симић.

Музичари, који су пратили извођаче, били су Љубомир Вукићевић клавир, Иван Марковић гитара, Небојша Даниловић Бенкс клавијатуре, Бобан Костић хармоника и једина дама међу њима, пратећи вокал Марија Симић.

 Ово вече је одржано у оквиру Културног лета, које се вечерас наставља књижевним програмом у Спомен соби „Драинац“ од 19 часова. У петак на дан хумора, сатире и смеха, на стадиону „Таткове школе“ у 19 часова, биће одиграна фудбалска утакмица између екипе женског фудбалског клуба „Машинац“ из Ниша и екипе дебелих из прокупачких установа културе. Касније у 21 сат у у Дому културе биће одржано „Вече афоризама, шале и смеха“.