Вести

Обележена годишњица бомбардовања

Детаљи

Поводом обележавања годишњице бомбардовања Србије у центру Прокупља испред споменика палим борцима у ратовима од 1990. до 1999. године служено је опело и одата почаст настрадалима. Председник општине Прокупље Мирољуб Пауновић је подсетио да је 24.марта у 19 и 50 НАТО пројектил погодио центар везе у прокупачкој касарни и усмртио војника Бобана Недељковића из Прокупља, прву жртву агресије.

- На данашњи дан, пре тачно 16 година, насупрот вишеструко јачем непријатељу, на бранику отаџбине стала је наша храброст и младост Прокупља. И тада , као и увек били смо горди и узвишени, јединствени у борби за слободу. Такви смо били увек, такви ћемо бити довека. Овде данас стојимо да одамо почаст свим страдалим у НАТО агресији и са овог места нашег бола и поноса, шаљемо поруку мира . Да се никада и никоме не догоди оно што се десило нама - рекао је Пауновић.

У част погинулих бораца, ученици Гимназије у Прокупљу и Дом културе одржали су пригодан културено уметнички програм, на коме су рецитоване родољубиве песме и казивани одломци из дневника прокупчанина Боже Грујића о ратним данима у Прокупљу за време бомбардовања.

Помену жртвама последњег рата присуствовали су многи грађани, а венце и цвеће на споменик страдалима положиле су породице палих бораца, представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полицијске управе Прокупље, као и представници разних удружења и организација.

Какву пажњу тражи КОП?

Детаљи

У Народној библиотеци “Раде Драинац” одржано књижевно вече “Позор иште КОП“.
Књижевно вече занимљивог назива организовао је Дом културе Прокупље, Књижевно друштво „Раде Драинац“ и Књижевна омладина Прокупља.
Посетиоци су имали прилике да виде какву то пажњу иште омладина нашег града. Песници су тумачили јунаке својих омиљених књига и подсетили на неке од највећих класика српске и светске књижевности. Износећи личне доживљаје и своја тумачења ових дела, најмлађи прокупачки песници су покушали и са успехом казивали своју поезију и прозу из перспективе једне Ане Карењине, Ане Франк или Кетрин Ерншо.

Део овог занимљивог пројекта биле су песникиње Анастасија Цвијановић, Марина Илић, Тамара Костић, Ивана Лекић, Александра Стојиљковић, Љубица Насковић, Мирјана Стојановић и Србијанка Станковић. Тамара Костић је имала и соло извођење на гитари. Осим својом поезијом представила се и песмом „Као птица на мом длану“. Музичка пратња књижевне вечери био је Војислав Миленковић (гитара).

Ово није први пут да Књижевна омладина изненади публику концептом својих књижевних вечери, а заменик председника КОП-а Ивана Лекић најавила је и у будућности оригиналне пројекте ове песничке дружине.

Представљена нова збирка песама Милоја Дончића

Детаљи

У Народној библиотеци "Раде Драинац", у организацији Дома културе, представљена је нова књига Милоја Дончића "Страхоумница". О књизи су говорили Саша Миловановић, Срђан Сиђа Живковић и Драгана Барјактаревић. Говорећи о књизи, рецезент, Срђан Живковић је рекао да овај приказ његове најновије књиге може слободно назвати "Страхоумничким дончићизмом", због његове препознатљиве игре речима и прављења од старих, лепих речи српског језика у своје изме које су у данашње време необичне.

После читања ове књиге може се закључити да она представља благи заокрет Дончићевом стилу и начину писања. Наиме, теме које је до сада у прошлим делима обрађивао Милоје Дончић а тих дела је подоста, почев од Трошне катедре из 1987. па до Ресавског венца, литерарне бомбе која је прошле године експлодирала, јесу теме виђења друштвене стварности, историје и људске злобе, рекао је Живковић и нагласио да признао аутор или не, новина у поезији Дончића је уношење аутобиографских елемената у поезију. Не можемо се отргнути мисли да у социјалним темама из ове књиге Дончић слика себе. Аутор песничким сликама веома успешно ствара филмску слику кроз своју поезију. Посебна занимљивост и новина ове књиге јесте уношење елемената ироније. Када читате Милоја Дончића од 1987. године видите да сваку слику боји тамним бојама. Теме о којима пише то захтевају. У новој књизи он убацује нове, веселије тонове. Песме Велика нужда, Испраћај маршала и Револуција су класични примери његовог зезања са српском стварношћу, рекао је на крају Живковић.