Вести

Представљена нова збирка песама Милоја Дончића

Детаљи

У Народној библиотеци "Раде Драинац", у организацији Дома културе, представљена је нова књига Милоја Дончића "Страхоумница". О књизи су говорили Саша Миловановић, Срђан Сиђа Живковић и Драгана Барјактаревић. Говорећи о књизи, рецезент, Срђан Живковић је рекао да овај приказ његове најновије књиге може слободно назвати "Страхоумничким дончићизмом", због његове препознатљиве игре речима и прављења од старих, лепих речи српског језика у своје  изме које су у данашње време необичне.

После читања ове књиге може се закључити да она представља благи заокрет Дончићевом стилу и начину писања. Наиме, теме које је до сада у прошлим делима обрађивао Милоје Дончић а тих дела је подоста, почев од Трошне катедре из 1987. па до Ресавског венца, литерарне бомбе која је прошле године експлодирала, јесу теме виђења друштвене стварности, историје и људске злобе, рекао је Живковић и нагласио да признао аутор или не, новина у поезији Дончића је уношење аутобиографских елемената у поезију. Не можемо се отргнути мисли да у социјалним темама из ове књиге Дончић слика себе. Аутор песничким сликама веома успешно ствара филмску слику кроз своју поезију. Посебна занимљивост и новина ове књиге јесте уношење елемената ироније. Када читате Милоја Дончића од 1987. године видите да сваку слику боји тамним бојама. Теме о којима пише то захтевају. У новој књизи он убацује нове, веселије тонове. Песме Велика нужда, Испраћај маршала и Револуција су класични примери његовог зезања са српском стварношћу, рекао је на крају Живковић.

Поред аутора, поезију су на промоцији говориле чланице Књижевне омладине Прокупља, Анастасија Цвијановић и Србијанка Станковић.

Отворена самостална изложба слика Филипа Костеског

Детаљи

Наш суграђанин Филлип Костески, дипломирани архитекта, члан Удружења ликовних стваралаца Топлице, вишеструко награђиван уметник, приредио је своју самосталну изложбу у холу  биоскопа Топлица.

– Најзадовољнији сам када радим. Дешавало ми се да сатима радим на некој слици, а најдуже што сам радио било је 30 сати. Мени је тих 30 сати протекло као 5, једноставно их нисам осетио. Десило се, заправо, да сам тада имао и неких других обавеза – одложио сам их. Знао сам, ако у том тренутку прекинем рад, после тога то више неће бити то. Када вас инспирација зграби, морате да јој се предате. Уколико прекинете рад и вратите се касније није исти осећај, није то исто стварање, као када се охлади супа.Овакву преданост и стваралачко време Филип описује као своју највећу награду. Остале награде доживљава као признања и потврду да је добар у свом позиву, али и као знак да треба да настави да ради на себи.

Филипова прва сећања укључују цртање, прављење сопствених играчака и играње са простором у сваком смислу. Студије архитектуре су се зато чиниле као логичан избор:

– Мислим да је архитектура обухватила сва моја интересовања. Сама по себи она је уметност, грана уметности која се бави обликовањем простора. Разликује се од сликарства зато што је то ипак 3Д обликовање. Ја волим да радим са дрветом и допада ми се тај рад јер је то добар спој сликарства и скулптуре. Допада ми се и рад са металом, имам велика интересовања, али је човеково време ограничено и зато мора да прави изборе у животу. Ја се још тражим, још нисам сигуран да ли ћу се бавити архитектуром или сликарством, или ће то бити нешто треће, фотографија на пример.

Неке од највредијих награда које су му припале јесу Златна палета за најбоље остварење на Малом битољском Монмартру 2005. године, затим сребрна медаља на међународном такмичењу у Евори, Португалија исте године, а као посебно драгу наводи прву награду на такмичењу организованом поводом 150 година од рођења Николе Тесле, коју је поделио са сликаром Миланом Ђорђевићем 2006. године.

Чекајући неко боље време, Филип се нада будућности у Скандинавији, послу у струци и времену – за стварање нових дела којим ће мењати свет. Дотад, труди се да остане доследан себи и да са једнаком енергијом ствара неке нове светове.

Сретењски сусрети - први песнички маратон

Детаљи

Овогодишњи Сретењски сусрети симболичног наслова обележили су јубилеј – деценију одржавања, и притом освежили своју форму управо песничким маратоном. Вече је химном отворио Хор Дома културе Прокупље.

Домаћин, Дом културе и Књижевно друштво “Раде Драинац”, посебно је обрадовало што се тако велики број песника одазвао позиву. “Десети, а први” овогодишњи Сретењски сусрети биће запамћени управо по великом броју гостујућих пријатеља песника. Уз чланове Књижевног друштва “Раде Драинац” први песнички маратон изнело је тридесет шест песника – из Ћуприје, Параћина, Јагодине, Лесковца, Ражња и Ниша. Маратонско казивање и слушање поезије добило је своје финале у додели Сретењске повеље и Сретењског одличја. Жири у саставу Драган Огњановић, Љубиша Красић и Саша Миловановић имао је тежак задатак да одлучи која два песника ће ове године бити награђена.

Сретењска повеља додељена је Хаџи-Гордани Војиновић, песникињи и чланици Књижевног клуба “Мирко Бањевић” из Параћина за песму “Крај чега”.

 Сретењско одличје припало је Миливоју Крстићу, познатом сатиричару Књижевног друштва “Раде Драинац”, и то за песму “Лаворов венац”.

 Песницима су поклоњене и две уметничке слике, дар Ликовне колоније Ајдановац и младог сликара Филипа Костеског.

 Свим учесницима песничког маратона домаћини су поклонили збирку песама Радa Драинца “Лирска Вандеја” у знак захвалности на гостовању и са надом да ће се у овако великом броју сусретати током целе године, до наредних Сретењских сусрета.