Вести

Светски дан позоришта

Чланови Аматерског позоришта "Хранислав Драгутиновић", поводом Светског дана позоришта, одиграли су позоришну представу "Аризани". Ова монодрама са више лица на репертоару је од краја прошле године и ово је било треће играње пред прокупачком публиком.

Порука за Светски дан позоришта (27. март 2024. године)

Аутор поруке

Јун Фосе, Норвешка
писац, драмски писац

Уметност је мир

Свака особа је јединствена, посебна а опет иста као и сви остали. Наш видљиви, спољашњи изглед другачији је од свих осталих, наравно, и све је то добро и лепо, али у сваком човеку постоји нашто што припада само њему ‒ оно што је он сам по себи. То нешто можемо назвати његовим духом или његовом душом. Или можемо одлучити да то уопште не означимо речима, већ да просто оставимо ствар на миру.Али, премда смо сви различити, ипак смо и слични. Људи из различитих делова света суштински су слични, без обзира на језик који говоре, на боју њихове коже или косе.Ово може да делује као нека врста парадокса: да смо потпуно исти, а уједно апсолутно различити. Можда ми представљамо парадокс спајајући тело и душу ‒ тако обухватамо и најприземније, опипљиво постојање, али и нешто што превазилази материјалне, земаљске границе.Уметност, добра уметност, успева да на свој предивни начин повеже нешто потпуно јединствено са универзалним. Омогућава нам да другачије – страно, могло би се рећи – разумемо као универзално. Тиме уметност руши границе између језика, географских региона и земаља. На тај начин спаја не само оно што је карактеристично за сваког од нас, већ и карактеристике група, сваке нације, на пример.Уметност не чини то изједначавајући наше разлике и чинећи нас све истима, већ, напротив, показујући нам нешто што је другачије од нас, необично или страно. Сва добра уметност садржи управо то: нешто страно, што не можемо у потпуности да разумемо, а у неку руку, ипак и разумемо. Она садржи, да тако кажемо, тајну. Нешто што нас фасцинира и гура преко наших граница, стварајући при томе изврсност коју сва уметност мора да садржи у себи, али и до које мора да нас доведе.Не знам бољи начин да се супротности споје. Овај приступ је потпуно обрнут од насилних сукоба које често виђамо у свету, а који се препуштају деструктивној тежњи да униште све што је страно, све што је јединствено и другачије, често користећи најнеморалније изуме које нам је технологија ставила на располагање. У свету постоји тероризам. Постоји рат. Јер људи такође имају животињску страну, вођени инстинктом да виде неког другог, страног, као претњу свом сопственом постојању, уместо као фасцинирајућу мистерију.На овај начин, јединственост – разлике које сви можемо да видимо – нестају, остављајући за собом колективну сличност у којој је све што је другачије претња коју треба истребити. Оно што се споља види као разлика, у, на пример, религији или политичкој идеологији, постаје нешто што треба победити и уништити.

Рат је борба против онога што лежи дубоко у свима нама: нечега јединственог. Али, то је такође и борба против уметности, против онога што лежи дубоко у свакој уметности.Говорио сам овде о уметности уопштено, не само о позоришној или драмској уметности, али то је зато што се, као што сам рекао, сва добра уметност, у суштини, врти око истог: узети потпуно посебне и јединствене ствари и учинити их универзалним. Спајајући посебно и универзално и изражавајући то у уметности: не елиминишући њену специфичност већ је наглашавајући, допушта да оно што је страно и непознато јасно засија.

Рат и уметност су супротности, баш као што су рат и мир супротности – једноставно је. Уметност је мир.

Отворена Пролећна изложба слика ликовних стваралаца Топлице

 

На традиционалној, Пролећној изложби слика ликовних стваралаца Топлице, која је отворена синоћ у Дому културе, представило се седам аутора са двадесетак радова. Братислав Стајковић, Саша Болчина, Милан Илић Трша, Филип Kостески, Милена Аранђеловић, Љубомир Цекић и Бајо Зеленкапић, насликали су радове у различитим техникама сликања, почев од цртежа, графика, уља на платну, акварела.
О важности овакве врсте окупљања и стварања говорили су Предраг Славковић и Милан Илић Трша, а својом ауторском песмом, „Да живот проговори“ која представља спој приказаног на сликама, изложбу је отворила Ивана Ђурковић.

-Неретко су песници и сликари и обрнуто. Није новина да се замисао из песме наслика или да се напише песма на основу виђеног и доживљеног, када је у питању сликарско дело, рекла је песникиња Ђурковић.
Ова традициоанлна изложба увек обрадује љубитеље сликарства, а сви они који нису били на отварању, моћи ће да је погледају у наредним данима у Kлубу Дома културе.

Концерт пријатељства

За величанствени фолклорни догађај, који су прокупачкој публици приредили чланови Kултурно уметничког друштва „Абрашевић“ и њихови гости из Аустрије, тражила се карта више. Kонцерт је био хуманитарног карактера, па су посетиоци, који су готово два сата уживали у српској традиционалној игри и песми, уместо карте коју нису купили, могли да оставе прилог за Удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР).
Овај гест организатора је наишао на одобрење, па су Прокупчани још једном имали прилику да покажу своју хуманост на делу, док су на сцени, оба KУД-а, „Абрашевић“ из Прокупља и „Јован Јовановић Змај“ из Фелкира, приказали резултат пријатељства, које је почело у новембру прошле године у Аустрији.

-Путовали смо широм Европе и света. Изузетна нам је част да смо први пут на Југу Србије. По први пут гостујемо у Прокупљу. Одушевљени смо пријемом и гостопримством домаћина, јер смо дочекани феноменално. KУД „Абрашевић“ је био наш гост прошле године у новембру, чиме смо били почаствовани. Драго нам је да је вечерашњи концерт протекао уз подршку публике, која није престајала све време, у ритму музике, да аплаудира, пружајући тако подршку извођачима, рекла је кореограф KУД „Јован Јовановић Змај“ из Аустрије, Наташа Лазић.
Она је истакла, да је као уметничког руководиоца и неког ко воли српску традиционалну песму и игру, радује да се за овакве концерте тражи карта више.

-Драго ми је да видим како се овде чува српска традиција и негују пријатељски односи. Доносимо вам пуно поздрава из Аустрије, а нашим домаћинима, фолкорашима, желимо све најбоље, нове кореографије, наставак сарадње и дружења и да се догодине опет видимо код нас. Вечерас смо се представили играма из Шумадије и Врањског поља, додала је Лазић, нагласивши да јој је изузетно драго што су управо сви они заједно највећи чувари наше традиције у нашој земљи, али и ван ње.
Kултурно уметничко друштво „Јован Јовановић Змај“ из Фелкира, основано је 2001. године и тренутно има око 200 активних чланова. Подељено је у пет сегмената, које чине „школица фолкора“, „старији узраст“, „омладински узраст“, „извођачки ансамбл“ и „ветерани“.

У име домаћина овог концерта, којим су судећи по аплаузима и овацијама, били одушевљени сви у публици, добродошлицу је пожелео организатор фолкорних активности у Дому културе, кореограф KУД „Абрашевић“ Горан Денчић, не кријући задовољство због узвратне посете пријатеља из Аустрије.

Опширније: Концерт пријатељства

На сајту

Ко је на мрежи: 5 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе