Вести

Стихови чланова КОП-а

Поводом обележавања Светског дана поезије 21. марта 2021. године, Књижевна омладина Прокупља је кроз стихове са разноврсном тематиком, дала подстрек за стварање. Светски дан поезије установљен је од стране УНЕСКО - а, 1999. године, до када је овај дан обележаван у октобру. Због прописаних епидемиолошких мера у нашој земљи, Књижевна омладина Прокупља ће и даље објављивати своје стихове на сајту Дома културе.

Похрани ме у своје срце
 
Ја сам твоје зрно жита.
Узми ме у руке и обоји ме својим очима!
Похрани ме у своје срце
и никад нећеш осетити глад,
јер једно зрно је море
врућих, жутих хлебова,
једно зрно је месец од брашна,
једно зрно је свемир жита, 
заливај га својом љубављу
и увек бићеш сита!
 
Павле Ивић - Тифта
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
Зелена хумка
 
Магла...
У даљини  влада језа...
Звук је  страшан.
Затвореник cам 
мистичне шуме.
 
Непомично стојим,
колена клецају.
Не смем даље.
 
Бојим  се шума.
Постајем авет,
јер тебе нема.
 
Моје те очи
траже под  плавим небом.
Почињем да причам 
сама са собом.
 
Несрећу  сам призвала.
Жељна сам лепоте  
четинарских пејзажа,
цвећа и цвркута птица,
шуштања ветра...
 
Блистави дрвореди јаблана 
постаће зелена хумка.
Гробница мојих суза ,
у којој је вечност 
исписана твојим именом.
 
Мирјана Ранђеловић
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
Удес осећања
 
 
Кад нас снађе удес осећања
нестаћемо као угушена љубав
поносом из ината.
Тада ћемо бити сами
негде далеко,
лебдећемо са прашином 
наших спаљених снова
и биће све тужно... 
Тужно.
 
Кристина Милошевић
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
Ако тако гледаш на ствари
 
Болно је да знам
да сам заменљива.
Бол је заменљива једино болом.
Ако тако гледаш на ствари,
своје ствари,
не пазиш,
не бришеш ни прашину 
за тако нешто,
што нема ни шта да ти каже,
ни кафу да ти скува,
ни сунце да ти буде –
не бринеш.
Како ћеш онда бринути за мене!?
Ја најбрже умем да скупим прашину,
са мене се она најлакше скупља.
 
Теодора Станојевић
__________________________________________________________________________________________________________________________________________

На сајту

Ко је на мрежи: 15 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе