Вести

Стихови чланова КОП-а

Детаљи

Након што је проглашена ванредна ситуација у нашем граду, чланови Kњижевне омладине Прокупља одлучили су да своје стихове и приче објављују на сајту Дома културе за све љубитеље лепе писане речи. Циљ оваквог рада је одржати и развијати креативност и пружити другима предах уз писану реч.

 ПИТАЊЕ

Питали сте ме данас да ли сам заљубљен у Вас?
У вас су заљубљени хоризонти прекривени: цвећем,песком, морем, ледом...Kао да сте глазирани медом, сви им се погледи лепе за Вас.

 У вас је заљубљен облак, 

драги камен паперјастог брода,
доследан у пловидби рта небеског свода.

У Вас је заљубљено сунце,
неуморни светионик облацима,
иницијатор осмеха лицима, светлост дану... ни са висине не може вам наћи ману, па до језгра се диви Вама.
Ваша лепота и његово срце слама.

Ни дуга,најлепша небеска укосница, носилац боја и узданица наша,
није достојна да буде ни сен Ваша.

Заљубљене су и звезде приде.
По земљи ничице падају само да Вас виде и да буду ближе тој лепоти у чију част песме сазвежћа певају.

У ритму Вашег срца играју звездана кола сва, па како, госпо, да се не заљуби недостојан смртник-ја

Павле Ивић

________________________________________________________________________________________________________________________________

ПРОКЛЕТЕ ПТИЧУРИНЕ

Љубоморишем из дана у дан

На птице.
На те проклете птичурине.
Стргла бих вам крила са леђа,
Па нек умрете!
Нек пузите по земљи
Скапајући у сопственом очајању!
Само за мало ваше пусте слободе.
За мало вашег хоризонта,
За део вашег облака!
За дах ваш изнад мог корака.
Да одем у бестрагију,
Земљу борова,
Земљу оштрих ветрова
Kоји секу лице сасецајући сузе.
Маштам да скинем са себе беду,
Да повадим трње испод ребара
Kоје ми годинама не допушта да летим.
Да вриснем у уши планина
Громовитим гласом
Из шупљина пролазног човека.
Да те пољубим још једном
У дланове што уносили су океане
У моје очајање.
Макар и црног гаврана
У црњу беду отерала,
Узела бих му крила
Хранећи се његовом сржи.
Упокојила бих му будућу децу
У постељи од паперја
И одлетела.
Па нек умрете проклете птичурине!

Анастасија Стоиљковић