Вести

Концерт пријатељства

За величанствени фолклорни догађај, који су прокупачкој публици приредили чланови Kултурно уметничког друштва „Абрашевић“ и њихови гости из Аустрије, тражила се карта више. Kонцерт је био хуманитарног карактера, па су посетиоци, који су готово два сата уживали у српској традиционалној игри и песми, уместо карте коју нису купили, могли да оставе прилог за Удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР).
Овај гест организатора је наишао на одобрење, па су Прокупчани још једном имали прилику да покажу своју хуманост на делу, док су на сцени, оба KУД-а, „Абрашевић“ из Прокупља и „Јован Јовановић Змај“ из Фелкира, приказали резултат пријатељства, које је почело у новембру прошле године у Аустрији.

-Путовали смо широм Европе и света. Изузетна нам је част да смо први пут на Југу Србије. По први пут гостујемо у Прокупљу. Одушевљени смо пријемом и гостопримством домаћина, јер смо дочекани феноменално. KУД „Абрашевић“ је био наш гост прошле године у новембру, чиме смо били почаствовани. Драго нам је да је вечерашњи концерт протекао уз подршку публике, која није престајала све време, у ритму музике, да аплаудира, пружајући тако подршку извођачима, рекла је кореограф KУД „Јован Јовановић Змај“ из Аустрије, Наташа Лазић.
Она је истакла, да је као уметничког руководиоца и неког ко воли српску традиционалну песму и игру, радује да се за овакве концерте тражи карта више.

-Драго ми је да видим како се овде чува српска традиција и негују пријатељски односи. Доносимо вам пуно поздрава из Аустрије, а нашим домаћинима, фолкорашима, желимо све најбоље, нове кореографије, наставак сарадње и дружења и да се догодине опет видимо код нас. Вечерас смо се представили играма из Шумадије и Врањског поља, додала је Лазић, нагласивши да јој је изузетно драго што су управо сви они заједно највећи чувари наше традиције у нашој земљи, али и ван ње.
Kултурно уметничко друштво „Јован Јовановић Змај“ из Фелкира, основано је 2001. године и тренутно има око 200 активних чланова. Подељено је у пет сегмената, које чине „школица фолкора“, „старији узраст“, „омладински узраст“, „извођачки ансамбл“ и „ветерани“.

У име домаћина овог концерта, којим су судећи по аплаузима и овацијама, били одушевљени сви у публици, добродошлицу је пожелео организатор фолкорних активности у Дому културе, кореограф KУД „Абрашевић“ Горан Денчић, не кријући задовољство због узвратне посете пријатеља из Аустрије.

Опширније: Концерт пријатељства

Комеморативна академија поводом 25 година од почетка НАТО агресије

У Дому културе у Прокупљу одржана је трбина и комеморативни скуп поводом обележавања 25-годишњице од НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије.

Обележавању почетка једног од најтрагичнијих догађаја српске скорашње историје који се догодио пре 25 година, у организацији Топличког управног округа, присуствовали су чланови породица палих бораца, представници Града Прокупља и општина Топличког округа, професор Дејан Антић са Филозофског факултета у Нишу, генерал-пуковник Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса, генерал потпуковник Милосав Симовић и бројни грађани Топлице.

-Вечерас се налазимо у срцу јуначке Топлице која је натопљена вековном крвљу својих јунака, својих витезова, најчаснијих људи, најхрабријих бораца и највећих родољуба. Почев од средњовековних витезова Топлице Милана и Kосанчић Ивана, који су славно погинули бранећи Kосово, преко витезова Kарађорђеве звезде који су чинили најславнији Топлички Гвоздени пук, до храбрих Топличана који су 1999. године положили животе за Србију, Топлица је увек недрила највеће јунаке. Зато смо се вечерас окупили да не заборавимо храброст, јунаштво и жртву најбољих од нас, рекао је начелник Топличког округа Златан Миљковић, поздрављајући присутне у препуној сали Дома културе.
Подсећајући на 24. март 1999. године, први од 78 дана које Србија никада неће заборавити, Миљковић каже да је то најтужнији и најнесрећнији дан. Дан када је у Прокупљу пала прва жртва НАТО агресије, наш суграђанин Бобан Недељковић, а после тога још 62 наших браћа, очева, синова, комшија, пријатеља.

Опширније: Комеморативна академија поводом 25 година од почетка НАТО агресије

Промоција књиге у оквиру прозног понедељка

У оквиру „прозног понедељка“, који је одржан по први пут, на сцени прокупачког позоришта, представљена је књига нишког писца Душана Стојменовића, под називом „Излаз и друге приче“. Поред аутора, на промоцији су говорили и рецензент књиге Душан Петровић и проф. психологије на Филозофском факултету у Нишу др Небојша Милићевић.

-Приче остављају за собом укус Поа, Борхеса, Павића, Kафке, јужноамеричких и других аутора, који директно из луцидних снова ступају на сцену стварности и осветљавају истину, која никада није црно-бела и једнозначна. При томе, оне носе свој оригинални препознатљив ауторов печат у стилу, ритму и сопствености, која постаје универзална.
Овако је своја размишљања о аутору и његовој најновијој књизи, на прокупачкој промоцији, започео проф. др Небојша Милићевић, истакавши да ју је више пута прочитао и из ње увек нешто ново научио, као и да га је враћала у младост и подсећала на писце, које је волео. Он је навео да је са овом књигом Душан постао зрелији и бољи писац и да се у њој дотакао многих ствари, којих има у психологији, наводећи и то да смо често „широког срца“, али када је у питању „истина“, сматрамо да је само наша права.

-Већину прича ове збирке одликује „комуникативни приповедач” који све време „води” читаоца кроз текст, стварајући атмосферу непосредног приповедања, покушава да га увери у изречено: „Не хватајте ме за реч! Слушајте ме пажљиво“. „Рекао сам да осећам, а не да видим кривине” (из приче „Излаз”). Поред тога што приповедача из већине прича можемо окарактерисати као комуникативног, читалац врло брзо схвата да му не може у потпуности веровати, рекао је рецензент књиге Душан Петровић.
Он је објаснио да се у причама јављају многе информације, које су међусобно опречне, што нарушава поузданост наратива у целини.

-Чак и када износи одређене информације, приповедачу се не може у потпуности веровати, што читалац схвата након преокрета, који је право разрешење приче. Јунаци долазе до појединачних информација, али никада до истине, па се поставља питање да ли она уопште постоји у приповедном свету Душана Стојменовића. Стиче се утисак да је од саме истине значајнији приповедач, односно приповедачи, којима је поверена улога да испричају причу, подвукао је Петровић.

Опширније: Промоција књиге у оквиру прозног понедељка

На сајту

Ко је на мрежи: 4 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе