Вести

Промоција песама Исидоре Лакетић

Детаљи

Млада и талентована песникиња Исидора Лакетић, пред прокупачком публиком, по први пут је представила своје песме. Kњижевно вече било је насловљено именом стиха једне њене песме, у којој она поручује да се никад не заборави колико поезија вреди. Песма је написана на Светски дан књижевности, а посветила ју је свим књижевницима, онима који то јесу, али и онима који то желе да постану.
О свом стваралаштву каже да га не би уздизала у уметничком смислу, јер писање поезије сматра потребом, кроз коју износи своја осећања. Пише већ четири године и активно објављује своје мисли и стихове на инстаграм налогу „Сентименталпоет“. Своју прву збирку песама, чим је буде објавила, а нада се да ће то бити ускоро, представиће најпре љубитељима поезије у Прокупљу, јер, како каже, њега сматра родним градом.
-Почела сам да пишем онда када сам се преселила из Прокупља у Београд и тамо кренула у средњу школу. Тада сам највише била преплављена емоцијама и просто сам морала да их пренесем на папир, тачније, у виду белешки сам их записивала у телефон. Онда су се моја осећања претварала у нешто што је лепше од њих самих. Надахнуће налазим највише у сваком могућем облику љубави, просто немам ограничење. Чак се трудим и да негативне емоције, као што су бес и туга, претворим у нешто лепо и ја бих цео тај процес назвала уметношћу, рекла је Исидора, говорећи о својој поезији.

Њен узор у писању је Данило Kиш, коме је посветила једну своју песму, а кроз његова дела је, како каже, схватила шта је писање.
На питање да ли пише и прозу, одговорила је да би то своје стваралаштво назвала поезијом у прози.
-Форма није важна, уколико онај ко пише допре до осећања читалаца. Поезија ми ипак највише одговара, јер да бих писала роман, најпре морам и ментално да сазрим. Песма слави уметност и наглашава важност стваралаштва, што и јесте порука ове књижевне вечери. Kроз поезију, чувам себе и своје стваралаштво, колико год град у коме живим био брз, истакла је Исидора.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПАРАЛЕЛНА ИСТОРИЈА ТЕАТРА

Детаљи

Промоција књиге Милана Мађарева „Паралелна историја театра“ одржана је у Клубу Дома културе у Прокупљу. О књизи је говорио аутор овог занимљивог штива уз активно учешће публике већином поклоника позоришне уметности.

Књига Милана Мађарева посматра театар кроз призму аматеризма, не у смислу естетске вредности већ у смислу социо-економског статуса извођача као и кроз призму алтернативног виђења позоришног спектакла. У том смислу он наводи најкласичније примере са простора бивше Југославије. Као и у својим ранијим радовима Мађарев истражује сценску енергију али и предуслове за развој спонтаности глумаца.

Милан Мађарев је наш театролог, драматург, водитељ психо драме, позоришни и радио редитељ и преводилац са словеначког.

Топлички књижевни хаџ

Детаљи

Петорица ентузујаста и поштоваоца дела Рада Драинца направили су још један мали подвиг и возили своје двоточкаше од Дома културе до Трбуња и родне куће Драинца у бициклистичком каравану „Од дома до куће“. Повод је 120 година рођења овог нашег песника и земљака.Јутарња грмљавина и летња киша нису их спречили да одвозе своју планирану маршуту.Ове године су у каравану учествовали: Небојша Савић , Алекса Мушикић и Саша Миловановић из Прокупља,Далибор Kрстић из Ниша и Славко Здравковић из Трбуња. Да би програм у Трбуњу био потпун потрудили су се наши песници : Миливоје Kрстић,Драган Огњановић,Саша Миловановић и ученице блачке гимназије Наталија Павличевић и Марија Јевтовић.

Котрљали су и казивали: Искусни Небојша Савић, шеснаестогодишњи Алекса Мушикић, Трбуњац Славко Здравковић, Нишлија Далибор Дача Крстић. А стихове и речи драинчеве и своје донели су Наталија Павличевић и Марија Јевтовић блачке гимназијалке,староковни Миливоје Крстић, а архипредстављање „Прекобројних годова“ имао је Драган Огњановић, заокружио Саша Миловановић.