Вести

Стихови чланова КОП-а

Детаљи

Након што је проглашена ванредна ситуација у нашем граду, чланови Kњижевне омладине Прокупља одлучили су да своје стихове и приче објављују на сајту Дома културе за све љубитеље лепе писане речи. Циљ оваквог рада је одржати и развијати креативност и пружити другима предах уз писану реч.

 Милутин Милошевић

Стихови чланова КОП-а

Детаљи

Након што је проглашена ванредна ситуација у нашем граду, чланови Kњижевне омладине Прокупља одлучили су да своје стихове и приче објављују на сајту Дома културе за све љубитеље лепе писане речи. Циљ оваквог рада је одржати и развијати креативност и пружити другима предах уз писану реч.

Стихови чланова КОП-а

Детаљи

Након што је проглашена ванредна ситуација у нашем граду, чланови Kњижевне омладине Прокупља одлучили су да своје стихове и приче објављују на сајту Дома културе за све љубитеље лепе писане речи. Циљ оваквог рада је одржати и развијати креативност и пружити другима предах уз писану реч.

Милош Стојиљковић

 Избеглице

Милени

 Из небића у биће, Првосаздана.

Из пупка ти се шири миомир,
горка смоква расте, плач Адама;
у зеници сабираш свемир.

Kупиш у зајутарје бразготине срца,

сунцокретом осмеха претичеш сванућа.
Одсецаш ми вољу; пупчана је врпца
један бивши импулс – количник прегнућа.

Расипаш се у иверје и искре.

Сакупљам те, мелемну, у роси, на трави.
Хлорофилом усана мутиш зденце лирске;
ни здравац ме од тебе не оздрави.

Печал ми наум оскврни,

радост детињу тиранише плач,
бодљикаву жицу везала си срни;
ти и ја смо – наранџа и драч.

Горки гутљај давне поезије

Милици П.

На неки начин (необјашњив сасвим)
погачу сунца носиш у погледу.
За трен несна на бедру ти заспим;
буђењем задаш ми превечну озледу.

Пахуља у раздору на генези Руже,
клонула у јецај, у разум свог била.
Од стожера минулог - оста' костур спржен,
модра језа архангелског крила.

Узаман обелиск твоје силуете
чува дах лета, кад за мене није -
топао и зелен, у недодир сплетен,
горки гутљај давне поезије.

У земљу се тобом врати слово,
у ритмику шуме, у песме прапочетак,
у сумпор и дажд, искру и олово,
у онај само мени намењени метак.

Изникла Ружо из прадедовског рова,
из пушчане цеви балканских маршева,
цветај ми из рана, цветај из окова,
из генетског кода сакралних лешева.