Књижевно друштво

 Књижевно друштво „Раде Драинац“ званично је основано 1966. године, а све је почело скоро пола века раније, када је први и најзначајнији топлички писац Раде Драинац ( Радојко Јовановић, Трбуње,1899-1943) чије име Друштво са поносом носи, објавио 1919. прву песму, а годину дана касније 1920. прву књигу „ Модри смех „.

А онда, тих шездесетих кад су се неки заљубљеници у речи, после странствовања по градовима разним и школама високим, вратили у завичај, почело је да се рађа Књижевно друштво. Све су започели и добре темеље поставили: Миливоје Марковић и Миодраг Шијаковић, Раде Војводић, Огњен Лакићевић, Драгутин Огњановић а наставили Драган Борисављевић, Благоје Глозић, Иван Ивановић, Воја Красић и Александар Чернов.

  Ово друштво је, најпре, почело да показује локалној јавности, не само своје стваралаштво, него и дело Рада Драинца, које је било мало познато. Стекла се и та околност да је песник Стеван Раичковић објавио у „Просвети“ 1960. године први послератни избор из Драинчевог песништва, који је помогао да се овај, један од најзанимљивијих и, свакако, највећих наших песника између два рата, упозна као врхунски стваралац, а не само као боем и пропалица.

   Онда су следиле многобројне активности, међу којима су, свакако, најзначајније: објављивање Драинчеве драме у рукопису, па Мајски сусрети, награда „Драинац“, претварање ревије „Ток“ у часопис и, тада незамислив подухват: 1968. године едиција од шест књига: Красића, Ивановића, Глозића, Борисављевића, Чернова и др Предарага Ђинђића. Коначно, Прокупље постаје један од центара књижњвних догађања у Србији.

У више од половине века, КД „Р. Драинац“ афирмисало је низ књижевника из Топлице, а љубитељима књиге овде представило у часопису или на сусретима највећа имена наше књижевности, почев од Вељка Петровића, Бошка Новаковића, Густава Крклеца, Десанке Максимовић, Мире Алечковић, Весне Парун, Оскара Давича, Миодрага Павловића, Танасија Младеновића, Стевана Раичковић и других Драинчевих савременика и поштовалаца, до оних који су потом постајали познати као: Вито Марковић, Милован Данојлић, Брана Петровић, Душко Новаковић, Матија Бећковић, Радомир Андрић, Слободан Ракитић...

   Све ове песниконосце и архипесника Драинца, неки би рекли у стопу прате и ови што са њима и након њих дођоше, и они скромно али упорно наставњају да ходају опесниченом Топлицом и да прте речју где пропрћено није. Немогуће је све побројати и поменути, али неке је немогуће не поменути, велики допринос стварању Књижевне омладине Прокупља уназад деценију-две врлог дела Књижевног друштва, припада Даниелу Јовановићу, да би све то лепо наставили и унапредили Љубиша Красић, Драган Огњановић и Саша Миловановић, који покренуше „ Ђурђевдански књижевни конкурс “, који у Топлицу доводи младе песнике Србије и региона, а и „Поетски оргазам“ зборник младих писаца Топлице.

Ток данас представља запаженију периодику књижевног неба Србије, на чему нам завиде и већи градови и новчано опскрбљенија Друштва, 2000. прекинут је празан ход у издаваштву Књижевног друштва "Раде Драинац", с муком су од 2000. до 2004. године издата четири броја часописа ТОК, да би се од 2005. до данас усталила динамика од два броја часописа  годишње. Напоредо са успостављањем редовне динамике излажења часописа ТОК обнавља се и издавање књига.

 КД „Раде Драинац“ имало је, дакле, мукотрпно израстање, као и свако што је, али је сазрело у озбиљног чиниоца културног живота у целом песниковом завичају.

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                                  

На сајту

Ко је на мрежи: 14 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе