Аматерско позориште

Аматерско позориште "Хранислав Драгутиновић", по коме је град препознатљив у ширим оквирима, баштини традицију од 1919. године и прве представе прокупачких глумаца. Био је то текст "Ђидо" Јанка Веселиновића и Драгомира Брзака, вероватно у колективној режији, који је приказан у кафани "Рапоња". Несумњиви успех представе, снажан талас позоришног ентузијазма, жеља да се разбију дотадашњи шаблони и посебно намера да се негује национални репертоар, представљају изузетни мотив и импулс да се у театарској уметности постигне више и боље. Подстрек првим прокупачким аматерима даје публика која масовно хрли на представе, благонаклоно праштајући својим глумцима последице дечијих болести типичним за живот на даскама. Дилетантско позориште "Омладина" формирано је 1921. године и одмах му прилази велики број поштовалаца сарадника. Основно упориште у предратном периоду била је прокупачка Гимназија, са директором Михајлом Милинковићем на челу, чијим је постављењем дошло до разбуктавања културног живота у вароши. Поуздано се зна да су на репертоару "Омладине" били комади:"Ревизор", "Честитам", "Коштана", "Кир Јања", "Живот за динар", "Писмо"...

Након ослобођења,1946.године, Власта Илић, неуморни културни прегалац, оснива Окружно народно позориште са око 60 чланова, које приказује представе у Соколском дому, хотелу "Европа" и у сали Гимназије. Прва послератна премијера била је "Госпођа министарка". Позориште има професионални статус до 1956.године, када једном несвакидашње  ускогрудом,чиновничком одлуком, Народни одбор Општине Прокуоље укида професионално позориште. Крајем маја 1956. године довитљиви позориштници оснивсју Аматерско позориште, чијој оснивачкој скупштини, између осталих присуствују: Стојан Милошевић, Радомир Глигоријевић, Милица Крговић, Олга Ракић, Иван Јовановић, Александар Чернов и Хранислав Драгутиновић.

Драгутиновић ће на упечатљив начин обележити рад позоришта у следећим деценијама. Практично, до своје смрти ће бити управник, глумац и редитељ, окупљајући сјајну екипу сарадника која ће жарити и палити по сценама Србије, а неки од њих ће позориште изабрати као свој животни позив: Миодраг Ђукић, Томислав Пејчић, Зоран Симоновић, Љиљана Драгутиновић, Андрија Златић, Љиљана Милосављевић, Предраг Станић, Мирослав Јовић, Снежана и Љиљана Јакшић, Драгана Радојевић...

Своје усељење у наменски изграђену зграду 1971. године обележено је премијером представе "Радо Србин иде у војнике" .

 

На сајту

Ко је на мрежи: 9 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе