Вести

Стихови чланова КОП-а

Након што је проглашена ванредна ситуација у нашем граду, чланови Kњижевне омладине Прокупља одлучили су да своје стихове и приче објављују на сајту Дома културе за све љубитеље лепе писане речи. Циљ оваквог рада је одржати и развијати креативност и пружити другима предах уз писану реч.

Милош Стојиљковић

 Избеглице

Милени

 Из небића у биће, Првосаздана.

Из пупка ти се шири миомир,
горка смоква расте, плач Адама;
у зеници сабираш свемир.

Kупиш у зајутарје бразготине срца,

сунцокретом осмеха претичеш сванућа.
Одсецаш ми вољу; пупчана је врпца
један бивши импулс – количник прегнућа.

Расипаш се у иверје и искре.

Сакупљам те, мелемну, у роси, на трави.
Хлорофилом усана мутиш зденце лирске;
ни здравац ме од тебе не оздрави.

Печал ми наум оскврни,

радост детињу тиранише плач,
бодљикаву жицу везала си срни;
ти и ја смо – наранџа и драч.

Горки гутљај давне поезије

Милици П.

На неки начин (необјашњив сасвим)
погачу сунца носиш у погледу.
За трен несна на бедру ти заспим;
буђењем задаш ми превечну озледу.

Пахуља у раздору на генези Руже,
клонула у јецај, у разум свог била.
Од стожера минулог - оста' костур спржен,
модра језа архангелског крила.

Узаман обелиск твоје силуете
чува дах лета, кад за мене није -
топао и зелен, у недодир сплетен,
горки гутљај давне поезије.

У земљу се тобом врати слово,
у ритмику шуме, у песме прапочетак,
у сумпор и дажд, искру и олово,
у онај само мени намењени метак.

Изникла Ружо из прадедовског рова,
из пушчане цеви балканских маршева,
цветај ми из рана, цветај из окова,
из генетског кода сакралних лешева.

 

Стихови чланова КОП-а

Након што је проглашена ванредна ситуација у нашем граду, чланови Kњижевне омладине Прокупља одлучили су да своје стихове и приче објављују на сајту Дома културе за све љубитеље лепе писане речи. Циљ оваквог рада је одржати и развијати креативност и пружити другима предах уз писану реч.

Ђорђе Митровић, четврти разред

Стихови чланова КОП-а

Након што је проглашена ванредна ситуација у нашем граду, чланови Kњижевне омладине Прокупља одлучили су да своје стихове и приче објављују на сајту Дома културе за све љубитеље лепе писане речи. Циљ оваквог рада је одржати и развијати креативност и пружити другима предах уз писану реч.

Мирјана Ранђеловић

 Реч је довољна за спас

Kришом пролазим поред сутона,
небо је мирно попут тишине,
ваздух је нем и мир се спрема.

Негде на дну познала сам крике,
вапај давних времена и
самоћа нас је повезала,
као каменчиће који
остају у траговима.

Лавиринти долазе,настају неприкидне цесте.

Минотаур се спрема за напад.
Kуда да пођем ?

Препустиш ли се судбини,

на какве ћеш неприлике наићи ?
Душа души налази спас,
а крхкост тужнија и уснула
попут свиле која лебди телом.

Ибриш вежеш ко конац,

којим себе клатиш
у бескрајни пут,бездан,
гробницу уцвељених и заробљених.
Једна реч је довољна за спас.

Нови путокази

На крилима, слепог веровања
постали смо Дарданци.
Скривени под велом,
жалосним кичицама исписали смо природу.

Обучени као горски горштаци
обишли смо шуме и равнице,
завадили горе и ливаде,
помирили потоке и речице .

Аговали смо у хладу,
опијени мирисом зрелих воћки.
На прекретници прошлости и садашњости
спас смо нашли на прагу трошне куће.

Задивљени породичним огњиштем
победоносно смо крочили
у нове путоказе.

На сајту

Ко је на мрежи: 14 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе