Вести

Књижевно друштво

 Књижевно друштво „Раде Драинац“ званично је основано 1966. године, а све је почело скоро пола века раније, када је први и најзначајнији топлички писац Раде Драинац ( Радојко Јовановић, Трбуње,1899-1943) чије име Друштво са поносом носи, објавио 1919. прву песму, а годину дана касније 1920. прву књигу „ Модри смех „.

А онда, тих шездесетих кад су се неки заљубљеници у речи, после странствовања по градовима разним и школама високим, вратили у завичај, почело је да се рађа Књижевно друштво. Све су започели и добре темеље поставили: Миливоје Марковић и Миодраг Шијаковић, Раде Војводић, Огњен Лакићевић, Драгутин Огњановић а наставили Драган Борисављевић, Благоје Глозић, Иван Ивановић, Воја Красић и Александар Чернов.

  Ово друштво је, најпре, почело да показује локалној јавности, не само своје стваралаштво, него и дело Рада Драинца, које је било мало познато. Стекла се и та околност да је песник Стеван Раичковић објавио у „Просвети“ 1960. године први послератни избор из Драинчевог песништва, који је помогао да се овај, један од најзанимљивијих и, свакако, највећих наших песника између два рата, упозна као врхунски стваралац, а не само као боем и пропалица.

   Онда су следиле многобројне активности, међу којима су, свакако, најзначајније: објављивање Драинчеве драме у рукопису, па Мајски сусрети, награда „Драинац“, претварање ревије „Ток“ у часопис и, тада незамислив подухват: 1968. године едиција од шест књига: Красића, Ивановића, Глозића, Борисављевића, Чернова и др Предарага Ђинђића. Коначно, Прокупље постаје један од центара књижњвних догађања у Србији.

У више од половине века, КД „Р. Драинац“ афирмисало је низ књижевника из Топлице, а љубитељима књиге овде представило у часопису или на сусретима највећа имена наше књижевности, почев од Вељка Петровића, Бошка Новаковића, Густава Крклеца, Десанке Максимовић, Мире Алечковић, Весне Парун, Оскара Давича, Миодрага Павловића, Танасија Младеновића, Стевана Раичковић и других Драинчевих савременика и поштовалаца, до оних који су потом постајали познати као: Вито Марковић, Милован Данојлић, Брана Петровић, Душко Новаковић, Матија Бећковић, Радомир Андрић, Слободан Ракитић...

   Све ове песниконосце и архипесника Драинца, неки би рекли у стопу прате и ови што са њима и након њих дођоше, и они скромно али упорно наставњају да ходају опесниченом Топлицом и да прте речју где пропрћено није. Немогуће је све побројати и поменути, али неке је немогуће не поменути, велики допринос стварању Књижевне омладине Прокупља уназад деценију-две врлог дела Књижевног друштва, припада Даниелу Јовановићу, да би све то лепо наставили и унапредили Љубиша Красић, Драган Огњановић и Саша Миловановић, који покренуше „ Ђурђевдански књижевни конкурс “, који у Топлицу доводи младе песнике Србије и региона, а и „Поетски оргазам“ зборник младих писаца Топлице.

Ток данас представља запаженију периодику књижевног неба Србије, на чему нам завиде и већи градови и новчано опскрбљенија Друштва, 2000. прекинут је празан ход у издаваштву Књижевног друштва "Раде Драинац", с муком су од 2000. до 2004. године издата четири броја часописа ТОК, да би се од 2005. до данас усталила динамика од два броја часописа  годишње. Напоредо са успостављањем редовне динамике излажења часописа ТОК обнавља се и издавање књига.

 КД „Раде Драинац“ имало је, дакле, мукотрпно израстање, као и свако што је, али је сазрело у озбиљног чиниоца културног живота у целом песниковом завичају.

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                                  

КУД Абрашевић

 

             КУД“Абрашевић“ Прокупље  основан је 1910.  године  под именом  „Певски  збор Југбогдан“. После осам година се дели на драмску дружину и „певачко-играорско“ друштво  „Југовићи“ које  1921. године,  узима за име  „Раденичко друштво Абрашевић“ и под тим именом  ради и данас. Данашњи  КУД „ Абрашевић у свом саставу има  музичку  и фолклорну секцију. Фолклорну секцију чине дечији, омладински и ансамбл ветерана. Кроз секцију је прошло на стотине чланова који су савладали кораке двадесетак сплетова из  разних крајева  Србије. Осим кореографија фолклорна секција ради и на сценском постављању народних обичаја. На  савладавању корака и постављању кореографија са играчима раде Горан Денић, организатор фолклорних активности и Небојша Јовановић, дугогодишњи аматер и  члан КУД „Абрашевић“.

    Музичка секција КУД „АБРАШЕВИЋ“  састављена од музичара и певача и заједно са фолклорном секцијом  интезивно ради на очувању народне традиције.После паузе у раду фолклорне секције  од 1995. године ова два сегмента су обједињени у једну  програмску делатност. У периоду од 1994. до 1998. године  у оквиру музичке секције деловао је и хор КУД „Абрашевић!“ који је престао са радом  када је  формиран  Црквени хор.Кроз музичку секцију прошао је велики број извођача а посебно младих, телантованих певача и инструменталиста.Неки од њих данас имају сопствене  музичке снимке и каријере.

Музичка секција константно одржава сарадњу са истакнутим уметницима из области народне музике па су у Прокупљу уз пратњу наших музичара, гостовали Бранкица Васић Василиса, Станиша Стошић, сестре Трмчић из „Ђердана“,Милан Бабић, Чеда Марковић,Ранко Шемић,Ивана Тасић из групе „Извор“,Мерима Његомир,Небојша и Бојана Брдарић из групе „Ђурђеви ступови“...У наредоном периоду ова сарадња биће настављена. Бобан Костић,уредник музичког програма у Дом у културе и руководилац музичке секције  један је од иницијатора и покретача Фестивала дечијег стваралаштва „ФЕДЕС“.У оквиру „ФЕДЕС“-а одржава се вече народног стваралаштва на коме је од 2008. године наступио велики број деце узраста од  четири до 15 година изводећи најлепше народне песме и инструменталне мелодије. Музичка секција покретач је и реализатор  традиционалне Вечери евергрин музике а често је и  део програма других секција Дома културе.

            Чланови  КУД „Абрашевић“ своје  богато умеће  приказали су на гостовањима у  Швајцарској, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори, Бугарске, Чешке, Аустрије,  као и    местима  у нашој земљи.

           

 

 

 

 

 

 

           

 

 

 

          

Аматерско позориште

Аматерско позориште "Хранислав Драгутиновић", по коме је град препознатљив у ширим оквирима, баштини традицију од 1919. године и прве представе прокупачких глумаца. Био је то текст "Ђидо" Јанка Веселиновића и Драгомира Брзака, вероватно у колективној режији, који је приказан у кафани "Рапоња". Несумњиви успех представе, снажан талас позоришног ентузијазма, жеља да се разбију дотадашњи шаблони и посебно намера да се негује национални репертоар, представљају изузетни мотив и импулс да се у театарској уметности постигне више и боље. Подстрек првим прокупачким аматерима даје публика која масовно хрли на представе, благонаклоно праштајући својим глумцима последице дечијих болести типичним за живот на даскама. Дилетантско позориште "Омладина" формирано је 1921. године и одмах му прилази велики број поштовалаца сарадника. Основно упориште у предратном периоду била је прокупачка Гимназија, са директором Михајлом Милинковићем на челу, чијим је постављењем дошло до разбуктавања културног живота у вароши. Поуздано се зна да су на репертоару "Омладине" били комади:"Ревизор", "Честитам", "Коштана", "Кир Јања", "Живот за динар", "Писмо"...

Након ослобођења, 1946.године, Власта Илић, неуморни културни прегалац, оснива Окружно народно позориште са око 60 чланова, које приказује представе у Соколском дому, хотелу "Европа" и у сали Гимназије. Прва послератна премијера била је "Госпођа министарка". Позориште има професионални статус до 1956.године, када једном несвакидашње ускогрудом,чиновничком одлуком, Народни одбор Општине Прокупље укида професионално позориште. Крајем маја 1956. године довитљиви позориштници оснивсју Аматерско позориште, чијој оснивачкој скупштини, између осталих присуствују: Стојан Милошевић, Радомир Глигоријевић, Милица Крговић, Олга Ракић, Иван Јовановић, Александар Чернов и Хранислав Драгутиновић. Драгутиновић ће на упечатљив начин обележити рад позоришта у следећим деценијама. Практично, до своје смрти ће бити управник, глумац и редитељ, окупљајући сјајну екипу сарадника која ће жарити и палити по сценама Србије, а неки од њих ће позориште изабрати као свој животни позив: Миодраг Ђукић, Томислав Пејчић, Зоран Симоновић, Љиљана Драгутиновић, Андрија Златић, Љиљана Милосављевић, Предраг Станић, Мирослав Јовић, Снежана и Љиљана Јакшић, Драгана Радојевић... Своје усељење у наменски изграђену зграду 1971. године обележено је премијером представе "Радо Србин иде у војнике" . Своје усељење у наменски изграђену зграду 1971. године обележено је премијером представе "Радо Србин иде у војнике".

Аматерско позориште „Хранислав Драгутиновић“ данас окупља педесетак аматера на дечјој, омладинској и сцени за одрасле. У највеће успехе убраја се 4. место на републичком фестивалу аматерских позоришта у Кули, освојено 2004. године, као и низ награда на републичким смотрама, било за представе у целини било за појединце. Позориште настоји да прати светске трендове у модерној драматургији, али и да очува театарску баштину европске и српске драмске књизевности, бивајући својеврсна школа живота. У годишњем програму позоришта сваке године планирају се и реализују три премијере. У 2017. години одигране су премијере представа „Удовичко коло“ Стамена Миловановића која је играна поводом обележавања стогодишњице Топличког устанка, „Каскадер“ Братислава Браце Петковића, „Анђела“ Стевана Копривице, „ Ана је чекала“ Србијанке Станковић, „Мајстор и маргарита“ Михаила Булгакова као и дечје представе „Пази шта желиш“ и „Авантуре Боће Злоће“.

У 2018. години премијерно су одигране представе „Позориште у паланци“, „Да ли је то била шева“ и представе за децу „Чија је оно баба“ и “Мама, шта ако шпагете оживе?”. У оквиру обележавања вредног јубилеја планирана је позоришна представа „Ђидо“ будући да је пре 100 година у тадашњој кафани „Рапоња“ изведена истоимена позоришна представа. Осим представе програми у оквиру јубилеја подразумевају изложбе, гостовања познатих глумаца пореклом и нашег краја, промоције позоришних публикација а предвиђене су и трибине о нашем театру под радним називом „Отворена проба“. У програм обележавања јубилеја позоришта биће укључене све секције Дома културе. Осим тога у плану су још две позоришне представе на вечерњој сцени чије би премијерно извођење било у првој односно другој половини године.

На сајту

Ко је на мрежи: 13 гостију и нема пријављених чланова

Како до нас

Ускоро на програму Дома културе