Вести

Ђурђевдански књижевни конкурс

Детаљи

Дом културе Прокупље и Књижевно друштво "Раде Драинац" расписали су 21. Ђурђевдански књижевни конкурс.
Право учешћа на конкурсу имају књижевни ствараоци старости до 30 година. Потребно је послати цикус песама, пет прича или двадесет афоризама. Радове треба написати у Times New Roman14, потписати их пуним именом и презименом, навести године, адресу и број телефона.

Учесници конкурса своје радове треба да пошаљу до 23.априла 2021. године на мејл адресу:Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Прва три рада биће награђена.

"Московска принцеза"

Детаљи

Поводом обележавања Међународног дана језика, 21. фебруара 2021. године, Књижевна омладина Прокупља је за ту прилику одабрала стихове Павла Ивића "Московска принцеза".

МОСКОВСКА ПРИНЦЕЗА

У ОЧИМА ТВОЈИМ ЗАГРЉЕНА СТОЈЕ СВА БЕСПУЋА СИБИРА.
КРАСИ ИХ ПОРФИРА, ПА И БЕСПУЋА ТВОЈА ЦАРСКОГ СУ СОЈА.

ОД ИСКРЕНОГ ОСМЕХА ТВОГ СРАМИ СЕ НЕБО, ПОДРХТАВА ЗЕМЉА.

ЈЕР ОСМЕХ ЈЕ ТВОЈ ЗЛАТНИ КРСТ НА ВРХУ КРЕМЉА.

ОСМЕХ ЈЕ ТВОЈ УЛИЧНА РАСВЕТА МОСКОВСКЕ НОЋИ.

СЛИКА ЈЕ И ПРИЛИКА ЦАРСКЕ МОЋИ.

НЕ ЗНАМ КАКО СИ ОВДЕ ЗАЛУТАЛА!

МОЖДА СИ СЕ СКРИЛА У ШУБАРИ КОЗАКА.
МОЖДА ТЕ ЈЕ ДОНЕЛА ВИЛА, ИЛИ КАКВА БУРА ЈАКА.
А МОЖДА СУ ТЕ ПРОКРИЈУМЧАРИЛИ И ТРГОВЦИ МАКА...

НЕ ЗНАМ.ТАКО ПРОЗРАЧМА И ЛАКА
СВУД СИ СЕ МОГЛА СКРИТИ.

ДОБРО ДОШЛА,
НУДИМ ТИ СВЕ РЕКЕ У КОЈЕ СЕ ЖЕЛИШ УЛИТИ.
НУДИМ ТИ И КОШАВУ ДА БУДЕ ТВОЈА ВЛАСТИТА ЛЕПЕЗА.

НА НАЈМАЊЕМ ЗРНУ ГРАШКА СПАВА НАЈВЕЋА МОСКОВСКА ПРИНЦЕЗА.

ПАВЛЕ ИВИЋ

Избор најбољих песама пристиглих на Сретењски конкурс

Детаљи

TИ

Настојање враћања сећања
На дане окриљене срећом

Ветар длана равна боре

Кошмар љубави
Не даје места јави

Жеља за поновним сусретом
Збирку изубљених осећања штеди

Лелујање косе
У подсвести и сну
Разрешава двоумљење
О извору снаге

Цена идеала
Надвладава разум

Ти једино
Можеш бити песма

Мирослав Здравковић Мирославски
Књижевни клуб „Велимир Рајић“ – Алексинац                                                                                            __________________________________________________

ПЕРЈЕ

Као стакло ведар дан
На оштрици бљесак бео
Кукуриче крвав пањ
Трептај трен и живот цео
Око чисто небо хладно
И у њему бистра мрља
Као капља младе росе
Из погледа откотрља

Прелама на сунцу тугу
Светлуцаво перје црно
Кукуриче поред пања
Незобано ситно зрно
Лакокрила стисла неман
Као камен тупо вече
Лепет буде очас спреман
Пола неба да пресече

Ни јаука нити гласа
Црни мрак је у том стању
све у круг се заталаса
добра срећа у незнању
Покуњени иду дани
Перје згажено по страни
Све док кресте не најаве
Додијале пању главе

Јован Димитријевић, УСУД Поезија 016, Лесковац                                                                                __________________________________________________

Пешчани сат

Увек кад изговориш њено име
Вечност је бржа
Бар један корак од твог гласа.
Како да вратиш време што неизбежно надолази
Кад је вечност иза тебе
Јуче крхо расте у следећој ноћи
исти смех, иста радост и чекање
пепео што однесе ветар јутра
Из одаја трајања
Како да измериш
Како да нађеш
Како да умесиш
Хлеб што живот значи?
Кад никад расчистио ниси
С тим да си баш сад и овде
Или само слутиш да ћеш једном овде бити
Непокоран и сам...
Твоја песма још није ни почела
нећеш ни стићи да је испеваш
Вечност је била бржа
Од прскања речи
Од љубавног таласа...

Горан Илић
Крушевац                                                                                                                                                  ____________________________________________________

КАЛАЈЏИЈЕ

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда
Бацио би петобанку тек онако, ради реда

На све стране кланфе, шарке, узенгије и галама
Глуво доба, ја не спавам, као тесто густа тама
И Цигани и каури изгледају забринуто
На промаји изгужвано моје сомотско капуто

Пропале ми џезве, лонци, ено крпе калаjџије
Најма банка колко дана, због душмани гочобије
Шкрипе зуби порцелански на добошу пукла пречка
По соби се вртим као изнемогла штрба мечка

Коритари сву ноћ бију, чупају ме из багламе
Чокано по таван вршља, не могу да спавам, стра’ ме
A ја само с душе хоћу да орибам мало рђе
Не могу да просим више од живота милосрђе

Да ме пусте да избледим, огулим на торби шару
Да замотам и запалим као господин цигару
После нек ме калајишу, нек шмирглају и сјај дају
С гвожђуријом на комаде могу да ме распродају

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда
Бацио би петобанку тек онако, ради реда
За гараве лепотане, по шарено перо петла
Дабогда ти очи бистре и јутра широка светла

Драган Величковић - УСУД Поезија 016, Лесковац                                                                    _______________________________________________________

Ни сну се не дам

Знаш ли ти да ноћ нам хита,да се скрије ту у скуте
сваки откуцај за тебе пита,жеље потајно броје минуте.
Нека се мастило седефом улепшава, нека сам снена мазно лепршава

и звезде нек не сијају кришом кад се већ небо стопило с'плишом .
Ти сенка ниси,ал моја буди
одавно те нисам ни погледом такла

Жар ми кроз вене кључа,
дрхтај те зове сваког трена
док тебе чекам
ни сну се не дам
сада сам немир жељом посекла.

Рука нек хлади ил нека греје
ти знаћеш већ оно што треба
да пустиш Сунце и парче неба,
крчаг воде и комад хлеба .

Док наша зора пурпурно руди, нека ме твоја жеља пробуди
сненој јастук,твоје ми груди.

Само ме топлим погледом чувај да ме уздах не изгуби..

Kао вино да те пијем
руб чаше буди
ту одакле жеђ
гасим спусти усне
баш ту ме љуби.

Да те скријем у недрима
и успавам шапутањем
да упамтим длановима
и ушушкам међ бедрима..
Где те ставим, заборавим!

Аутор Сања Манчић                                                                                                                                                                                                                     

Смедерево