Вести

Отворена изложба слика са Ивањданске ликовне колоније

Детаљи

У Дому културе отворена је изложба слика са Ивањданске ликовне колоније. Изложба је продајног карактера, а сав новац биће употребљен за обнову манастира Свети Ђорђе, задужбини краља Милутина из 14. века у Ајдановцу.

-Ова 14. ликовна колонија донела је 20 нових уметничких дела, која су ове године насликали прокупачки сликари, стварајући у окружењу Дома културе. Они су природу, којом је ова установа окружена пренели на своја платна, остављајући тако лични печат на њима, рекао је руководилац Ликовне секције у Дому културе Милан Илић, који је и сам био учесник колоније.

Већница за културу у Општини Прокупље Милица Ерић је отварајући изложбу изразила задовољство због дугогодишњег трајања колоније, рекавши да је она знаменитост наше општине у којој су уткани дух и вредности манастира Светог Ђорђа.

-Желим вам да још дуго година трајете и да са сваким новим окупљањем насликате још више слика и на тај начин помогнете обнову манастира у Ајдановцу. Ваш рад је веома драгоцен, а помоћ коју на овај начин пружате манастиру Ајдановац, још драгоценија. Наставите тако вредно и са истим еланом да радите и у наредним годинама, а локална самоуправа ће увек бити ту да вас подржи и помогне, истакла је већница Ерић.

Изложба је организована у оквиру обележавања градске славе Свети Прокопије, а љубитељи сликарства ће моћи да је погледају у наредних десетак дана у холу Дома културе.

Премијера представе "Позориште у паланци"

Детаљи

У сали Дома културе од 20 сати одржаће се премијера представе "Позориште у паланци" коју је режирао Срђан Живковић по тексту Радосава Златана Дорића. Комад „Позориште у паланци илити мајмун и трагичар“, написан је за Народно позориште „Бора Станковић“ у Врању. По речима самог аутора „комад се, можда, догађа у Врању… Пироту… Лесковцу… Или у неком сличном граду… Ко би то сад, после толико година од догађаја који се вероватно збио, могао са сигурношћу да тврди? А није ни важно. Приповетка Радоја Домановића, Позориште у паланци, била је моја полазна, иницијална тачка за писање ове игре позоришне. У неком далеком плану, имао сам на уму и Путујуће друштво Стевана Сремца. Наравно да сам и једну и другу причу напустио, да бих створио своју, али, упркос томе, ја им дугујем основну инспирацију. Обе приповетке, иако од различитих аутора, као да су о истом догађају. Преузео сам из њих понеко име и, можда, неколико реченица. Све остало припада само овом комаду.“ Радослав Златан Дорић је рођен 29. фебруара 1940. године у Бачком Градишту (у Војводини). Гимназију је завршио у Бечеју, а Академију за позориште, филм, радио и телевизију – одсек режије, у класи професора др Хуга Клајна, у Београду 1964. Као стални позоришни редитељ живео је и радио у Нишу, Мостару, Сарајеву, Београду, Новом Саду… Преминуо је 2010. године у Београду.

Подела у представи додељена је искусним и прекаљеним глумцима Аматерског позоришта "Хранислав Драгутиновић." Међу њима су Дејан и Злата Јовичић, Градимиру Миленковићу, Срђану Бактијаревићу, Драгутину Ђорђевићу Челебону, Бисерки Милосављевић, Јелени Станковић, Браниславу Страхинићу, Владимиру Миленковићу, Александру Младеновићу, Милици Спасић, Марији окичић, Младену Перићу и Срђану Живковићу.